Moj jezik je moj neprijatelj: značenje poslovice

Poznavanje "Moj jezik je moj neprijatelj" je svima poznato. Sada ćemo pokušati da shvatimo njegovo značenje i pravila upotrebe. Često se ova izjava izgovara s neodobravanjem.

Značenje

Izraz "Moj jezik je moj neprijatelj", po pravilu, koristi osoba u slučaju da on, nesposoban da se zadrži na vrijeme i bez razmišljanja, govori u osiguraču nečega što će se kasnije žaliti. Može se koristiti kada neko, a, možda i sam govornik, vrlo otvoreno, nezasluženo uvredi nekog po reču, da ošteti ili obećava ekstra.

Citati

Da vidimo kako se izraz "Jezik moj neprijatelj" koristi u literaturi. Pesme sa pominjanjem ove izreke su veoma brojne. Oni pripadaju klasičnim i modernim autorima. Na primjer, možete razmotriti V. Grossmanov rad "The Cook". U njemu junak, Andrei Veniaminovič, izgovara "Moj jezik je moj neprijatelj" nakon odlaska gosta, žaleći se da je previše pričao pred njim, i žaleći se što nije bio zaustavljen na vreme. On je iritiran, kao i želja za učenjem i krivicom. Ista priča se nalazi u predstavi Ostrovskog "Stari prijatelj" tokom opisa nesreće koja se desila slučajno.

Izraz "Moj jezik je moj neprijatelj" nalazi se u Leskovom radu "Smeh i tuga" i odnosi se na ukor za glupost riječi. Mamin-Sibiryak je takođe koristio ovu poslovicu u svojim radovima.

Origins

Sada da razgovaramo o porijeklu poslovice. U prošlosti se aktivno koristila puna verzija poslovice. Izgleda ovako: "Moj jezik je moj neprijatelj: prije nego govori um." Drugi deo izraza odnosi se i na inkontinenciju u izrazima i izgovorima. Pored toga, ona opisuje naviku da razgovaraju suvišni, što na taj način nanosi štetu sebi.

Ovaj izraz je poznat čoveku od davnih vremena. To se dešava u Juvenal, rimskom satiričaru. On tvrdi da je jezik budale smrt za njega. Ideja koja je izražena u poruci takođe odražava mnoge riječi velikih ljudi. Plutarh je, na primjer, tvrdio da se razgovor osoba sazna od običnih smrtnika, a tišina - od bogova.

Publius Cyr tvrdi da nemogućnost čuvanja je direktno vezana za nemogućnost govora. Jezik je često neprijatelj fer seksa. Sophocles je ovom prilikom rekao da je ulepšavanje žena tišina. Dopunjen Thomasom Fullerom. On je tvrdio da, iako tišina i najbolja dekoracija žene, nažalost, gotovo se ne koristi.

F. Bacon, zauzvrat, tvrdio je da je tišina indikator mudrosti. Prema rečima Sidnija Smita, to je odsustvo reči koje čini razgovor zanimljivim. Publius Cyr tvrdi da je inteligentna tišina bolja od smešnih razgovora.

U drevnim vremenima, jezik se zvao prvi protivnik. U Rusiji je postojala još jedna slična izjava. Rekli su da jezik nevolje traži i izbira pred umom. Elena Arkhipova u svom radu "Ja i jezik. Ko je koga? "Tvrdi da se često poziva na ovu poslovicu i vodi nejednaku borbu sa onim što je rečeno. W. Gaslitt je tišinu nazvao jednim od najvećih umetničkih razgovora. Ova izreka takođe odaje riječ "Moj jezik je moj neprijatelj".